Apijev kutak

Api

06.09.1994 - 14.03.2006.

Kada smo krenule po psa, na beogradsku izložbu pasa, ni sanjale nismo da

će to biti irski seter. Znale smo da želimo psa i da bismo volele da to bude

neka lovačka rasa ali tačno koja niti smo znale niti nam je bilo bitno. I tako

smo se između legala zlatnih retrivera, engleskog koker španijela, foks

terijera, dalmatinaca i irskih setera odlučili za Irca. Bili su zaista neodoljivi,

tri mužijaka i dve ženke. Nismo mnogo razmišljale - to je jednostavno bila

ljubav na prvi pogled! Zapravo nismo mi odabrale njega već je on odabrao

nas - lepljiv jezik po licu i to je bilo dovoljno. Naša drugarica Jelena je na

putu do kuće predložila da se zove Api (skraćeno od Apolon, kako je mu je

pisalo u rodovniku). I tako je mali Api ušetao u naš dom i u naše živote.

Nezavisnog i slobodnog duha, inteligentan i poslušan, Api je bio pas koji

je mogao da osvoji svačije srce. Obožavali su ga svi naši rođaci, prijatelji i

komšije. Lepotom i vragolastim izrazom lica je privlačio pažnju svih; ljudi su

nas često zaustavljali želeći da se slikaju sa njim. Jednom se čak slikao i sa

jednom TV voditeljkom i izašao u novinama.

Sa Apijem nikada nije bilo dosadno. Uvek razigran i spreman za neki

nestašluk, činio je da svi trenuci provedeni sa njim budu neizbrisivi deo

naših sećanja. Ko bi još mogao da zaboravi skok kroz prozor automobila

ili nameru da se zaleti na medveda, u kojoj je na svu sreću sprečen na

vreme, oduševljen izraz lica dok trči sa ostacima mrtvog goluba u ustima

dok drugi psi bezuspešno pokušavaju da ga stignu. Ipak, sve je radio vrlo

šarmantno i sa puno stila - ko mu je još mogao odoleti? Bilo je nemoguće

naljutiti se na njega.

Lista Apijevih omiljenih stvari:

1. Šetnja, šetnja i samo šetnja - po svim vremenskim prilikama i bez

povoca, naravno

2. Pseći drugari - dalmatinac Uli, gordon seter Baki, kao i Taša, Tara, Luna,

Megi, Muca bez kojih bi sve bilo manje zabavno

3. Igračke - ali samo u kući, napolju je bilo mnogo zanimljivijih stvari koje

se nisu smele propustiti

4. Novine - uživao je da ih nosi od trafike do kuće, kao i kese sa stvarima iz

prodavnice

5. Krevet sa jastukom - bez jastuka krevet i nije krevet

6. Kupanje u reci - po mogućstvu po ledenom danu i najgorem vremenu

7. Uskršnja jaja i Uskrs - omiljeni praznik

8. Samo posebni ljudi - članovi porodice, prva komšinica i vlasnici njegovih

drugara

Lista Apijevih omraženih stvari:

1. Nemački ovčari - definitivno najomraženija rasa

2. Veterinar - Api je bio dokaz da se sve intervencije mogu obaviti na podu

uz ulazna vrata ordinacije

3. Razne vrste hrane - naročito one namenjene psima

4. Neki komšijski psi - sa ostalima je bio u prijateljskim odnosima

I kada je ostario, Api se nije nimalo promenio. Samo mu je njuškica

posedela. Zadivljujuće je kako seteri mogu da zadrže mladalački duh i

izgled. I sada kada ga nema, on je i dalje u našim mislima i srcima. Ne

prođe ni dan da ga ne spomenemo. Svima nam mnogo nedostaje.

Nedostaju nam njegove mekane ušice, vlažni nosić i tople oči. Vragolast

pogled, veseo lavež, oduševljenje sa kojim je proslavljao svaki naš ponovni

susret, jutarnja buđenja i umivanja i svi oni trenuci koje smo provodili

zajedno a koji su tako brzo prošli. Srećni smo što je baš on bio deo naših

života. Pokazao nam je kako trenuci sa onima koje volimo brzo prolete i da

ih baš zato treba iskoristiti na najbolji mogući način. Nadamo se da je i on

sa nama bio bar upola toliko srećan.

Apijev životni moto (saveti za druge pse):

Ako te vode na povocu, vuci ih iz sve snage dok konačno ne shvate da

želiš da budeš slobodan

Pokušaj da zauzmeš ceo krevet (na fin način) - nije baš udobno stalno

se gurati sa vlasnikom

Napravi tužan izraz lica, odbij omiljeni zalogaj hrane i učiniće sve za

tebe

Nikad ne propuštaj priliku da se obračunaš sa nemačkim ovčarima -

pokaži im ko je robot a ko pas

Učini ponekad ono što traže od tebe, pravi srceparajuće zvuke kad ih

vidiš i bićeš centar njihovog sveta